Гази Хусрев бег води сватове у Стамбол (Сарајево) 0001    Нигдје зоре ни сабаха нема, 0002    Подранила Шахин-пашиница, 0003    На Гласинцу на оџаку своме, 0004    Она сјела уз демир пенџера, 0005    А двори је Хајдар Алај-беже. 0006    Пашиница сузе пролијева, 0007    Сузе рони, низ Гласинац гледа, 0008    А вели јој Хајдар алај-беже: 0009    „Мати моја Шахин-пашинице, 0010    Што ти рониш сузе од очију. 0011    А све гледаш низ Гласинац равни?” 0012    Пашиница сину проговара: 0013    „О мој сине Хајдар алај-беже, 0014    Знаш ли сине, можеш ли памтити, 0015    Било ти је четири године, 0016    Када доде царев татарине, 0017    Од Стамбола града бијелога, 0018    И донесе царева фермана, 0019    Ферман даде паши Шахин паши. 0020    Кад је ферман паша прегледао, 0021    Ал га царе до Стамбола тражи. 0022    Није паша ни ноћцу ноћио, 0023    Он с татаром ка Стамболу крену. 0024    Ево пуних двадесет година, 0025    Од како је паша отишао. 0026    Уз пунијех двадесет година 0027    Доста сломих жутијех дуката, 0028    Спремајући књиге до Стамбола, 0029    Никакој ми одговора нема; 0030    Па не могу ништа разабрати, 0031    Ал је султан пашу посјекао, 0032    Ал бацио пашу у тамницу, 0033    Ал га султан сургун учинио. 0034    Веће синко Хајдар алај-беже, 0035    Кад би тебе оженити било. 0036    Робиње се аси учиниле, 0037    Не чине нам хизмет у оџаку. 0038    Ал не могу тебе оженити, 0039    Не ћу л’ синко како разазнати 0040    За твог баба, пашу Шахин пашу”. 0041    У ријечи у којој бијаху, 0042    У то доба зора заплавила 0043    Пашиница на ноге скочила, 0044    Па калајли ибрик дохватила, 0045    Она сабах клања у одаји, 0046    Драгом Богу дову учинила. 0047    Опет сјела код демир пенџера, 0048    Она гледа низ Гласинац равни. 0049    Док свануло и сунце грануло, 0050    Док се њојзи даде погледати, 0051    Ал се пољем магле замаглише, 0052    Па из магле татар излетио. 0053    Татар вришти, суруџија пишти, 0054    А пуца им плетена канџија. 0055    Татарина гледа пашиница, 0056    Са пенџера окренула главу, 0057    Па говори Хајдар алај-бегу: 0058    „О мој сине Хајдар алај-беже, 0059    Ето пољем царског татарина! 0060    Хајде слети доље на авлију, 0061    Па изађи пред демир капију, 0062    Татарину стани на селаму, 0063    Да не тражи наше б’јеле дворе. 0064    Ак’ устражи наше бјеле дворе, 0065    Када татар разјаше хајвана, 0066    Узећеш га за бијелу руку, 0067    Па га води на мушке конаке. 0068    Увешћеш га у ону одају, 0069    Гдје сједају паше и везири.” 0070    Оде беже низа мердевине, 0071    Беже стаде пред демир капију. 0072    У то доба царев татарине, 0073    Пред капијом коња уставио. 0074    Татар бегу турски селам викну, 0075    Па завика царев татарине: 0076    „Чујеш ли ме турско момче младо, 0077    А јесам ли дворе погодио, 0078    Б’јеле дворе паше са Гласинца?” 0079    А вели му Хајдар алај-беже: 0080    „Ово конак паше са Гласинца.” 0081    Тада татар коња одјахао, 0082    Бег татара за бијелу руку, 0083    Одведе га уз бијеле дворе, 0084    Уведе га у ону одају, 0085    Гдје сједају паше и везири. 0086    По одаји црвена простирка, 0087    Сва прострта црвеном кадифом. 0088    Татар сједе у шикли одају, 0089    Па уз јастук леђа прислонио, 0090    А слуге му хизмет учинише; 0091    Једне слуге чибук припалише, 0092    Друге слуге кахву донесоше. 0093    Кад је татар ћејиф направио, 0094    Па завика татар у одаји: 0095    „Ко је овдје Хајдар алај-беже?” 0096    Каза му се беже по имену. 0097    Татар руке у џепове гурну, 0098    Па извади књигу из њедара, 0099    Па је даде Хајдар алај-бегу, 0100    Књигу узе Хајдар алај-беже, 0101    Не умије књигу проучити, 0102    Књигу носи у одају мајци. 0103    Књигу узе Шахин-пашиница, 0104    Па погледа књизи низ јазију, 0105    Пашиница илум научила, 0106    Јер је она рода господскога, 0107    Мила сестра бега Љубовића, 0108    С невесињског поља зеленога. 0109    Књигу учи, сузе пролијева, 0110    А пита је Хајдар алај-беже: 0111    „О Бога ти моја мила мајко. 0112    Шта ти књига шаровита каже, 0113    Је ли баба султан посјекао?” 0114    „Није синко Хајдар алај-беже, 0115    Ено баба у Стамболу граду, 0116    Код цара се добро придворио, 0117    И теби је цуру испросио, 0118    У Стамболу граду бијеломе, 0119    У царева тимар-тефтердара. 0120    Сваком паша селам оправио: 0121    Први селам Гази Хусрев бегу, 0122    Други селам бегу Љубовићу, 0123    Брату моме а даиџи твоме, 0124    Трећи селам Ђерзелез Алији, 0125    Па је ’вако паша говорио: 0126    „Селам ћете Гази Хусрев бегу, 0127    Нека купи киту и сватове, 0128    Нека скупи три хиљаде свата, 0129    Нека пође мени у сватове, 0130    Нек поведе беге у сватове 0131    И Турчина Ђерзелез Алију, 0132    Да он биде дјевер уз дјевојку; 0133    Нек ми шура у сватове пође, 0134    Мили шура беже Љубовићу. 0135    Нек потјера на товаре блага, 0136    Нек идару чини бег сватове, 0137    Нека за њих харчи маџарије 0138    Како свати до Стамбола дођу 0139    Све ћу новце Љубовићу вратит, 0140    Што потроши од Босне до амо 0141    На мојијех три хиљаде свата 0142    Већ кажите гази Хусрев бегу, 0143    Нек не купи рђавијех свата; 0144    Не ћу ата у ког нема рахта, 0145    Не ћу момка што он нема тока, 0146    Ни јунака што челенке нема. 0147    Немојте ми образ запалити, 0148    Нек се добро обуку сватови, 0149    Нека виде Стамболије младе, 0150    Шта имаде у Босни поносној.” — 0151    Пашиница на ноге скочила, 0152    Примаче се до сандука свога, 0153    Па изброји хиљаду дуката, 0154    У златну их завеза махраму, 0155    Па их даде Хајдар алај-бегу: 0156    „Мај то носи бакшиш татарину.” 0157    Бег однесе жуте маџарије, 0158    Па их царском татарину даје: 0159    „Мај то теби танки татарине, 0160    Бакшиш ти је мајка оправила.” 0161    Татар узе жуте маџарије, 0162    Па од земље на ноге скочио, 0163    А вели му Хајдар алај-беже: 0164    „Зар ни ноћит не ћеш татарине?” 0165    „Путник јесам за конака н’јесам.” 0166    Татар доље на авлију сађе, 0167    Па својега коња узјахао. 0168    Татар врисну, суруџија писну, 0169    Отлен оде царев татарине. 0170    Пашиница ситну књигу пише: 0171    „Мој дјевере Гази Хусрев беже, 0172    Ено паше у Стамболу жива, 0173    Код цара се добро придворио, 0174    И за сина цуру испросио 0175    У царскога тимар-тефтердара. 0176    Селам ти је паша оправио, 0177    Да ти њему у сватове подеш, 0178    Да покупиш три хиљаде свата, 0179    Да поведеш Ђерзелез Алију, 0180    Да он дјевер буде уз дјевојку. 0181    Теби трошка никаквога нема, 0182    А мој братац беже Љубовићу 0183    Он ће с тобом у сватове поћи, 0184    Потјераће на товаре благо, 0185    Што ће беже харчит за сватове, 0186    Доклен свати до Стамбола дођу.” — 0187    Пашиница књигу начинила, 0188    Па је Едхем буљук-баши даје: 0189    „Носи књигу право у Сарајво, 0190    Подај књигу Гази Хусрев бегу.” 0191    Пашиница другу књигу пише 0192    На кољено бегу Љубовићу, 0193    Да се брзо у сватове спрема, 0194    Да потјера на товаре блага. 0195    Кад је она књигу начинила, 0196    Спреми књигу на Херцеговину. 0197    Књига дође шехер Сарајеву 0198    На Турчина Гази Хусрев бега, 0199    Јако сунце бјеше прогријало. 0200    Гледа књигу беже Хусрев беже, 0201    Одаји се отворише врата, 0202    Па уљезе Ђерзелез Алија, 0203    Покрај бега стаде на ногама, 0204    Па Алија вели лакрдију: 0205    „О Турчине Гази Хусрев беже, 0206    Је л’ ти дошла књига од мејдана, 0207    Да се за те ја на мејдан спремам?” 0208    А вели му Гази Хусрев беже: 0209    „Ова књига није од мејдана, 0210    Већ је књига од паше нашега. 0211    Ено паше у Стамболу жива, 0212    Код цара се добро придворио, 0213    И за сина цуру испросио 0214    У царскога тимар-тефтердара. 0215    Сад ме паша зове у сватове, 0216    Да ја скупим три хиљаде свата, 0217    Да их водим до Стамбола града, 0218    Да поведем тебе у сватове, 0219    Да ти дјевер будеш уз дјевојку. 0220    И поћи ће беже Љубовићу, 0221    Потјераће на товаре блага, 0222    Он ће свате до Стамбола хранит.” 0223    Па му опет беже бесједаше: 0224    „Ево јада Ђерзелез Алија, 0225    Не смијемо до Стамбола сићи, 0226    Муртати ће наске опањкати.” 0227    Моли му се Ђерзелез Алија: 0228    „О Турчине Гази Хусрев беже, 0229    Немој паше резил учинити, 0230    Већ му скупи ките и сватове 0231    Да пођемо паши у сватове. 0232    Јер се паша у те поуздао.” — 0233    Моли му се, па се умолио. 0234    Оде беже купити сватове, 0235    Сакупља их двадест и два дана; 0236    Кад се свати искупили били, 0237    Нема ата, на ком нема рахта, 0238    Нема момка, на ком нема тока, 0239    Ни јунака што челенке нема. 0240    Опрема се Гази Хусрев беже, 0241    На јабуци алем драги камен 0242    И педесет опреми једека; 0243    Па Газија на авлију сађе, 0244    Закрочио ата доратаста, 0245    Според њиме Ђерзелез Алија, 0246    Според њиме иде на дорату, 0247    За њим иђе педесет једека. 0248    Ударају зурне и свирале, 0249    Бубњи бију на четири стране; 0250    Из авлије коње истјераше. 0251    Када беже до сватова дође, 0252    Сватови му стали на селаму, 0253    Бег сватима турски селам викну. 0254    Отлен крену Гази Хусрев беже 0255    И за бегом кита и сватови. 0256    Сађе беже на Гласинац равни 0257    Под бијеле Шахин пашин дворе. 0258    По пољу су свати посједали, 0259    Беже оде у мушке конаке, 0260    Па он пита Хајдар алај-бега: 0261    „Зар ти није дошо Љубовићу?” 0262    А вели му Хајдар алај-беже: 0263    „Јоште нема мојега даиџе.” — 0264    Мало вријеме ал дуго не било, 0265    Низ Дикаље пушке запуцаше, 0266    Па погледа Гази Хусрев беже: 0267    Ето пољем бега Љубовића, 0268    Вас у срми и у чисту злату. 0269    Притисле га цареве челенке, 0270    Челенке су од сухога злата, 0271    Златна пера пала од челенки, 0272    Пала пера на оба рамена. 0273    А за бегом стотина момака, 0274    Сви у срми и у чисту злату. 0275    Меду њима четр’ест једека, 0276    Све четр’ест бега Љубовића. 0277    Според бегом иде бајрактаре, 0278    По имену Хасанбеговићу. 0279    Зелен бајрак носи у шакама. 0280    Бајрактара бајрак поклопио, 0281    А јамака ките од бајрака. 0282    На бајраку од злата јабука, 0283    Севак даје на четири стране. 0284    Кад га виде Гази Хусрев беже, 0285    Хусрев беже на ноге скочио 0286    Па он сађе под бијеле дворе, 0287    Пред капијом стаде на селаму; 0288    Па Хусрев бег на сватове виче: 0289    „Сви на ноге од Босне сватови, 0290    Љубовићу стан’те на селаму!” 0291    Сви сватови на селам стадоше. 0292    Бег удари између сватова, 0293    Сватовима турски селам виче. 0294    Па изађе између сватова, 0295    Кад је близу дошо Хусрев бегу 0296    Паметан је беже Љубовићу —, 0297    Он својега разјаха ђогата 0298    Па му слуге коња прихватише, 0299    Бег пјешице на ногама пође, 0300    Па пјешице Хусрев бегу дође, 0301    Хусрев бегу турски селам викну. 0302    Хусрев бег му боље прихватио, 0303    Љубовић му полетио руци. 0304    Не да руке Гази Хусрев беже, 0305    Већ се с њиме међу очи љуби, 0306    Узеше се за бијеле руке, 0307    Изађоше оба у одају, 0308    Па сједоше један до другога, 0309    А дворе их танки бајрактари. 0310    Ту су тамну ноћцу заноћили. 0311    Када јутро они дочекаше, 0312    Оба су се бега опремила. 0313    Чауш викну, мектерхана цикну, 0314    Да су хазур кићени сватови. 0315    Сви се свати опремише брзо, 0316    Оба бега на авлију сишла. 0317    Појахаше коње ћухејлане, 0318    Из капије коње истјераше. 0319    Први пође Гази Хусрев беже, 0320    Сватови им на селам стадоше, 0321    Па сватима турски селам вичу; 0322    Сватови им љепше прихватише. 0323    Отлен оде кита и сватови. 0324    Лако конак по конаку граде. 0325    Док садоше свати под Једрену, 0326    Под Једрену у поље зелено. 0327    Рано свати под Једрену дошли, 0328    Изашле су младе Једренлије, 0329    Све изашло мало и големо 0330    Те сејире босанске сватове. 0331    Алај-бези изашли једренски 0332    И изашо једренски везире, 0333    Па на пољу чадор разапео, 0334    Па је везир сио под чадором, 0335    Опружио срчали дурбина. 0336    До њег сио беже Хасан беже, 0337    Бег Хасан бег једренски спахија, 0338    Згоднијег га у Једрену нема, 0339    У Једрени и око Једрене 0340    И он дошо свате сејирити. 0341    Па сватови пољем наљегоше. 0342    Кад су били насред поља равна, 0343    Хусрев бег је ата заставио, 0344    И застави киту и сватове, 0345    Сви сватови коње одјахаше. 0346    Све то гледа једренска господа, 0347    Па погледа везир од Једрене. 0348    Код сватова чадор разапеше, 0349    Црвен чадор од црвене свиле, 0350    Под чадором од срме диреци, 0351    Што му држе свилена чадора; 0352    На чадору од злата јабука, 0353    У јабуци све драго камење, 0354    Када ноћца на земљицу падне, 0355    Нек се види по пољу зелену 0356    Од чадора Гази Хусрев бега. 0357    Па погледа једренски везире, 0358    Доклен други чадор угледао, 0359    Бијел чадор од бијеле свиле; 0360    На чадору од злата јабука 0361    У јабуци драги каменови, 0362    Из њих бију мави пламенови, 0363    Ти би реко и би се заклео, 0364    Да ће чадор цијел изгорјети: 0365    Оно чадор бега Љубовића. 0366    Кад то виде једренски везире, 0367    Па говори бегу Хасан бегу: 0368    „О Турчине, беже Хасан беже, 0369    Зар у Босни онаких бегова? 0370    А вели му беже Хасан беже: 0371    „О везире луде ли си главе, 0372    Оно Турчин Гази Хусрев беже, 0373    Он је сестрић цара честитога, 0374    Љубовић је царева газија.” 0375    Везир викну свога делибашу: 0376    „Чујеш мене делибаша Рамо, 0377    Ти ћеш узет десетак делија, 0378    Па ти хајде пољем једренскијем, 0379    Па ти зовни до два бега царска, 0380    Нека мени у Једрену дођу, 0381    Код мене ће конак учинити.” — 0382    Осмјехну се беже Хасан беже, 0383    А вели му једренски везире: 0384    „Што се смијеш беже Хасан беже? 0385    Бег Хасан бег бесједи везиру: 0386    „Видиш болан, једренски везире, 0387    Ондје свата до хиљаде има, 0388    За њих троши жуте маџарије 0389    Бег Љубовић са Херцеговине.” — 0390    Везир викну делибаша Рама 0391    И посла га пољем зеленијем, 0392    Да он зове до два бега млада. — 0393    Делибаша до чадора дође, 0394    До чадора Гази Хусрев бега, 0395    Па уљезе бегу под чадора, 0396    Па он бегу турски селам викну. 0397    Бег је њему селам прихватио, 0398    Делибаша полетје му руци, 0399    Пољуби га у скут и у руку, 0400    Измаче се, на диван му стаде. 0401    Хусрев бегу Рамо бесједаше: 0402    „Селам вам је везир оправио, 0403    Да одете вас двојица бега 0404    До конака једренског везира, 0405    Код њега сте ноћас на конаку.” 0406    А вели му Гази Хусрев беже: 0407    „Хајд упитај бега Љубовића.” 0408    Отлен оде делибаша Рамо 0409    До чадора бега Љубовића, 0410    Када дође и под чадор уђе, 0411    Па он бегу турски селам викну, 0412    Љубовић му боље прихватио, 0413    Па вели му беже Љубовићу: 0414    „Што је тебе везир оправио?” 0415    Делибаша бегу бесјеђаше: 0416    „Селам вам је једренски везире, 0417    Вас два бега сађ’те у Једрену 0418    На конак сте ноћас у везира.” — 0419    А вели му беже Љубовићу: 0420    „Јеси л’ ишо Гази Хусрев бегу?” 0421    „Ја сам ишо Гази Хусрев бегу 0422    И мене је к теби оправио.” 0423    Бег Љубовић у џепове руку, 0424    Раму даде десет маџарија, 0425    Па му вели беже Љубовићу: 0426    „Хајде сада у Једрену с хајром, 0427    Па ћеш селам једренском везиру, 0428    Радо бисмо у њега ноћили, 0429    Не можемо свата оставити, 0430    Саме свате на пољу зелену. 0431    Ако ј’ везир кадар дочекати 0432    Нас два бега и наше сватове, 0433    Ми ћемо му у Једрену саћи.” 0434    Отлен оде делибаша Рамо. 0435    Кад је дошо једренском везиру, 0436    Све му, што је и како је, каза. 0437    Кад то чуо беже Хасан беже, 0438    Он говори једренском везиру: 0439    „Ласно ти је беге дочекати, 0440    До два бега на конаку своме, 0441    Није ласно свате дочекати, 0442    Ваља свате добро нахранити.” 0443    Ушутје се једренски везире. 0444    Ту су свати заноћили били. 0445    Кад у јутру рано освануло, 0446    А да видиш Гази Хусрев бега: 0447    Он завика бега Љубовића, 0448    Бег Љубовић Хусрев бегу дође. 0449    А вели му беже Хусрев беже: 0450    „Чујеш мене беже Љубовићу, 0451    Овдје ћемо данас преноћити, 0452    Одморити коње и сватове.” 0453    Љубовић се кајил учинио, 0454    Па он оде до чадора свога. 0455    Кад је беже дошо до чадора 0456    Туде се је в’ома замислио, 0457    Готово му нестало дуката. 0458    Па телале под чадор скупио, 0459    Телалима оде говорити: 0460    „Ви узмите четр’ест једека, 0461    Телал’те их између сватова, 0462    Не ће ли се који Бошњак наћи, 0463    Да ми купи четр’ест једека!” 0464    Па телали узеше једеке, 0465    Телале их између сватова: 0466    Нико нема да једеке купи. 0467    Па телали навели једеке 0468    Пред чадора Гази Хусрев бега. 0469    Бег Хусрев бег угледа једеке, 0470    Чим их видје одмах их познаде, 0471    Телалима беже бесједаше: 0472    Ако кита фали са једека, 0473    Ни на једном русе главе нема; 0474    Па не даде продават једека; 0475    Бег Хусрев бег на ноге скочио, 0476    Ето њега бегу Љубовићу 0477    А вели му Гази Хусрев беже: 0478    „Бег Љубовић ако Бога знадеш, 0479    Што једеке даде на телале? 0480    „Препадох се Гази Хусрев беже, 0481    Ја понесох премало дуката, 0482    Не може ми бити до Стамбола.” 0483    А вели му Гази Хусрев беже: 0484    „За мном пођи беже Љубовићу!” 0485    Па дођоше оба до чадора, 0486    До чадора Гази Хусрев бега. 0487    Бег Хусрев бег хазнадара викну, 0488    Па хазнадар стаде на ногама. 0489    „Чујеш ли ме Бећо хазнадару, 0490    Донеси ми два хурча дуката, 0491    Па их подај бегу Љубовићу.” 0492    Кад то чуо Бећир хазнадаре, 0493    Даде бегу два хурча дуката. 0494    Бег Хусрев бег вели Љубовићу: 0495    „Чујеш мене беже Љубовићу, 0496    На поклон ти један хурч дуката, 0497    А друго ти ја у зајам дајем.” 0498    Беже узе два хурча дуката, 0499    Однесе их до свога чадора, 0500    Истресе их у зелену траву, 0501    У сватове пустио телале, 0502    Ко год нема жутијех дуката, 0503    Нека иде бегу Љубовићу, 0504    Он дијели жуте маџарије. 0505    Завикаше кићени сватови: 0506    „Хвала теби беже Љубовићу, 0507    Ми не ћемо паре ни динара, 0508    Ми имамо жутијех дуката, 0509    Да биднемо с тобом три године, 0510    Ни један се нећемо задужит, 0511    Нит безима образ запалити.” 0512    Ту су свати заноћили били. 0513    Када јутро они дочекаше, 0514    Чауш виче, дабулхана туче: 0515    „Хазур ола кићени сватови, 0516    Јер нам данас ваља путовати!” — 0517    Отале се кренуше сватови. 0518    Куд год ишли кита и сватови, 0519    Куд год ишли до Стамбола сишли. 0520    Кад су били до Стамбола близу, 0521    Оправише хабер Ћуприлићу, 0522    Да му кажу за китне сватове, 0523    А Ћуприлич на ноге скочио, 0524    Па он оде цару на сараје, 0525    Па уљезе цару у одају: 0526    „Чујеш мене султан падишаху, 0527    Ето иду од Босне сватови, 0528    Твога лале паше са Гласинца.” 0529    А цар викну Ћуприлић везира: 0530    „Доведи ми пашу са Гласинца, 0531    Уведи га мени у одају.” 0532    Па Ћуприлић пашу налазио, 0533    Уведе га цару у одају, 0534    А вели му султан лакрдију: 0535    „Чујеш мене паша са Гласинца, 0536    Зар ти иду од Босне сватови? 0537    „Иду царе у твојему здрављу, 0538    У јутро ће свати долазити.” 0539    Пита султан пашу са Гласинца: 0540    „Јеси л’ кадар свате дочекати?” 0541    „Јесам царе у твојему здрављу.” 0542    Тада султан вели Ћуприлићу: 0543    „Чујеш мене Ћуприлић везире, 0544    Ја ћу узет хиљаду сватова. 0545    А вели му Ћуприлћ везире: 0546    „Узми царе ти двије хиљаде, 0547    И узећеш до два бега млада; 0548    Ја ћу узет пет стотина свата, 0549    Пет стотина нек иде сватова, 0550    Нека иду тимар-тефтердару.” 0551    Па му опет везир говорио: 0552    „Султан царе, сунце огријано, 0553    Изиђ’ сутра на сараје старе. 0554    Да осејриш од Босне сватове.” 0555    То рекоше, па се растадоше. 0556    Ту су тамну ноћцу заноћили. 0557    Кад у јутро зоре дочекаше, 0558    Цар изађе на сараје старе; 0559    Кад по јутру била три сахата, 0560    Ал ето ти од Босне сватова. 0561    Цара двори тридесет везира, 0562    Ал ту нема Ћуприлић везира. 0563    Када царе угледа сватове, 0564    И пред њима Гази Хусрев бега, 0565    Вас у срми и у чисту злату, 0566    Притисле га царево челенке; 0567    У Турчина Гази Хусрев бега, 0568    Низ прси му драги каменови. 0569    Кад је царе бега угледао, 0570    Па он пита тридесет везира: 0571    „Ко је оно први пред сватима?” 0572    А вели му тридесет везира: 0573    „Твој је сестрић Гази Хусрев беже, 0574    Што ’накога муртатина немаш; 0575    Твоју земљу издаје Власима.” 0576    Па је царе опет упитао: 0577    „Ко је оно други на ђогату?” 0578    „Оно главом беже Љубовићу, 0579    Што ’накога душманина немаш, 0580    Што је царе твоје царевине, 0581    Твоју земљу каурима даје.” 0582    Цар угледа Ђерзелез Алију, 0583    Вас у срми и чистоме злату, 0584    Па је опет царе упитао: 0585    „Ко је оно на коњу дорату?” 0586    „Оно царе Ђерзелез Алија, 0587    А Алија од Босне даија.” 0588    Када султан угледа сватове, 0589    Па на свом је срцу помислио: 0590    „Види мога Ћуприлић везира, 0591    Одговара од Босне Бошњаке.” 0592    Па у мисли у којој бијаше, 0593    Док одаји полетјеше врата, 0594    И уљезе Ћуприлић везире, 0595    Пред султаном стаде на ногама, 0596    Па му оде султан говорити: 0597    „Лало моја Ћуприлић везире, 0598    Све ми хвалиш од Босне Бошњаке, 0599    Ал Бошњаци једни хијанети, 0600    Издају ми земљу каурима.” 0601    Кад то чуо Ћуприлић везире, 0602    Љуто писну везир у одаји, 0603    Па султану полетио руци, 0604    Пољуби га у скут и у руку, 0605    Па Ћуприлић цару говораше: 0606    „Немој царе слушати муртата, 0607    Ти онаких не имаш јунака”. 0608    Онда султан вели Ћуприлићу: 0609    „Чујеш мене Ћуприлић везире; 0610    Знаш ли кад си мени говорио, 0611    У Бошњака нигдје ништа нема, 0612    Душеци им зелена травица, 0613    А јастуци студено камење”. 0614    А вели му Ћуприлић везире: 0615    „Све сам теби ја то говорио”. 0616    А вели му цара од Стамбола : 0617    „Видиш лало Ћуприлић везире, 0618    На сватима добро одијело, 0619    На коњима рахти позлаћени, 0620    Па да скину са себе хаљине, 0621    И са коња рахте позлаћене, 0622    Да продаду у нашем Стамболу, 0623    Бише могли по Стамбола платит.” 0624    А вели му Ћуприлић везире: 0625    „Они штеде своје одијело, 0626    Кад их зовнеш ти на твоју војску, 0627    Обуку се према душманима, 0628    Они теби образ освјетлају”. 0629    Па погледа царе са пенџера, 0630    Цар угледа Ђерзелез Алију, 0631    И Алина широка дората, 0632    Штоно дорат под Алијом ради: 0633    Све му скаче небу под облаке, 0634    А који су највиши пенџери 0635    У Стамболу на горњим бојевим’, 0636    Све искаче према пенџерима. 0637    Све се куну младе Стамболије, 0638    Да је крилат дорат под Алијом. 0639    У Алије топуз у шакама, 0640    Баца топуз небу под облаке, 0641    Колико га у висину хита, 0642    Очима га видјети не можеш, 0643    Он под топуз подгони дората, 0644    У голе га дочекује руке. 0645    Вид’ што ради дорат под Алијом: 0646    Дорат ломи бијелу калдрму, 0647    Све он ломи џаме на пенџерим. 0648    Када султан осејри Алију, 0649    Он говори Ћуприлић везиру: 0650    „Ко је оно на коњу дорату?” 0651    Њему каже Ћуприлић везире: 0652    „Оно главом Ђерзелез Алија, 0653    Што онаког не имаш јунака, 0654    Што је царе твоје царевине. 0655    Он ти земљу чува од каура, 0656    Не издаје земље ни градова.” 0657    Па су цару сузе удариле 0658    Од радости у шикли одаји. 0659    Цар са свога срца помислио: 0660    „Шућур Богу и данашњем дану, 0661    Кад ја имам онаких јунака!” 0662    Цар везиру опет проговара: 0663    „Истина је што си ми казао.” 0664    Па опета везиру бесједи: 0665    „Хајде доље под конаке сађи, 0666    Па изађи пред демир капију, 0667    Бошњацима стани на селаму.” 0668    Па Ћуприлић пред капију сађе, 0669    Пред капијом стаде на селаму, 0670    Угледа га Гази Хусрев беже, 0671    Па говори бегу Љубовићу: 0672    „Ено нашег Ћуприлић везира, 0673    Пред капијом стоји на селаму.” 0674    Кад то чуо беже Љубовићу, 0675    Сватовима оде бесједити: 0676    „Не гледајте десно ни лијево, 0677    Веће сваки нек преда се гледа; 0678    Постид’те се ко дјевојке младе, 0679    Јера царе гледа са пенџера, 0680    И гледа нас Ћуприлић везире.” 0681    Оба бега коње објахаше, 0682    Па пјешице дошли до капије, 0683    До Турчина Ћуприлић везира, 0684    Па му бези селам називали. 0685    Ћуприлић им љепше прихватио. 0686    Па му бези полетјеше руци; 0687    Не да везир руке пољубити, 0688    Већ бегове међу очи љуби, 0689    Бези њега у бијелу браду. 0690    Љуто пишти Ћуприлић везире: 0691    „Благо мени и данашњем дану, 0692    Кад дочеках у мојој старости, 0693    Да Бошњаци до Стамбола дођу!” 0694    А што ради Ћуприлић везире! 0695    А све везир плаче пред капијом. 0696    И расплака цара на пенџеру. 0697    Па он води до два бега млада 0698    Одведе их цару у одају, 0699    Код цара их везир оставио, 0700    Па се везир пред капију врати, 0701    А завика Ђерзелез Алију: 0702    „Узм’ Алија пет стотина свата, 0703    Па ти хајде тимар-тефтердару, 0704    Тефтердару оцу дјевојачком.” 0705    Па он узе пет стотина свата, 0706    Одведе их тимар-тефтердару. 0707    Везир узе пет стотина свата, 0708    Одведе их до свога конака. 0709    Двије ноћи туде преноћише, 0710    А муртати в’јеће учинише, 0711    Добавише Идрис Арапина, 0712    Па везири бесједе Арапу: 0713    „Узми војске дванаест хиљада, 0714    Па ти хајде у поље стамболско, 0715    Куд се иде ка Једрени равној. 0716    Пошто будеш у дну поља равна, 0717    Ту ћеш своју војску заставити, 0718    Ту ћеш сјутра свате дочекати. 0719    Посијеци до два бега млада, 0720    И Турчина Ђерзелез Алију, 0721    И погуби пашу Шахин пашу, 0722    Паша гони на товаре благо, 0723    Па ћеш њему благо отимати.” — 0724    Кад то чуо Идрис Арапине, 0725    Како акшам паде на ледину, 0726    Оде Арап искупљати војску; 0727    Па је Арап војску искупио 0728    И по ноћи оде из Стамбола. 0729    За то не зна султан у Стамболу 0730    Нити знаде Ћуприлић везире. — 0731    Арап зађе у поље стамболско. 0732    У дно поља војску сакупио. 0733    Ту су они ноћцу преноћили. 0734    Када свану и огрија сунце, 0735    У Стамболу пукоше топови, 0736    Спремају се кићени сватови, 0737    Чауш виче, дабулхана туче: 0738    „Хазур ола, кита и сватови. 0739    Да је хазур на коњу дјевојка, 0740    Туђи људи не знамо им ћуди, 0741    Далеко нам ваља путовати!” — 0742    Хазур били кићени сватови, 0743    Узјахала на коња дјевојка, 0744    Па подоше кићени сватови. 0745    Ну Турчина Дерзелез Алије: 0746    По дјевојци сипа маџарије 0747    На авлији тимар-тефтердара. 0748    Из авлије цуру изведоше, 0749    Кроз сокаке свати наљегоше, 0750    Све једнако Ђерзелез Алија 0751    По дјевојци сипа маџарије; 0752    Све се чуде младе Стамболије. 0753    Испред двора цара честитога 0754    Наведоше лијепу дјевојку. 0755    Пред капијом оба бега стоје, 0756    Пред капијом цара честитога, 0757    Те чекају свате и дјевојку. 0758    А да видиш Гази Хусрев бега: 0759    До Алије дотјера дората, 0760    Па Алији беже говораше: 0761    „Да ти није нестало дуката?” 0762    „Није беже у твојему здрављу! 0763    Отале се кренуше сватови, 0764    Све пуцају пушке сокацима, 0765    Не турају у пушке куршума. 0766    Из Стамбола цуру изведоше. 0767    Кад су били пољем стамболскијем, 0768    Па завика Ђерзелез Алија: 0769    „Чусте ли ме кићени сватеви, 0770    Куршумима пушке напуните, 0771    Па немојте њиха истурати!” 0772    Иду свати пољем зеленијем, 0773    Под Алијом дорат побјеснио, 0774    Па Алија бесједи безима: 0775    „Чујете л’ ме до два бега млада, 0776    Ја дората трпјети не могу, 0777    Чини ми се, на дорату моме, 0778    Биће данас кавге изненада.” 0779    А вели му паша са Гласинца: 0780    „Прођ с’ Алију беспослице ’наке." — 0781    У ријечи у којој бијаху, 0782    У дно поља војску угледали, 0783    Јесте војска Идрис Арапина. 0784    Па кроз војску свати ударише, 0785    А војничке пушке запуцаше. 0786    Ту погибе некол’ко сватова, 0787    А да видиш Ђерзелез Алије! 0788    Он у војску натјера дората, 0789    А за њиме оба бега млада, 0790    А за њима кита и сватови; 0791    Пушка пуца са четири стране, 0792    А да видиш Ђерзелез Алије: 0793    Арапову војску растјерао, 0794    Па, сва војска бјежи у крајеве. 0795    Па да видиш Ђерзелез Алије: 0796    Арапина жива ухватио, 0797    Обје му је руке савезао, 0798    Обадва му уха одрезао, 0799    До бегова дотјера Арапа, 0800    Па запита Ђерзелез Алија: 0801    „Је ли здраво лијепа дјевојка, 0802    Да нам није цура погинула?” 0803    А вели му беже Љубовићу: 0804    „Здраво нам је лијепа дјевојка.” 0805    Па безима бесједи Алија: 0806    „Чекајте ме у пољу стамболском, 0807    А ја идем до Стамбола града, 0808    Свезана ћу Арапа гонити, 0809    И даћу га Ћуприлић везиру. 0810    Чусте ли ме до два бега млада: 0811    Када горе до Стамбола дођем, 0812    Не ћу мога одјахат дората.” 0813    Па Алија потјера Арапа, 0814    Па пред собом гони Арапина, 0815    И под њиме ата четвртака, 0816    Па по једном ударо Алија 0817    Са канџијом ата под Арапом, 0818    А по два пут он шиба Арапа 0819    Стоји тутањ поља зеленога, 0820    Дотјера га до града Стамбола, 0821    До сараја цара честитога, 0822    У авлију утјера Арапа. 0823    Угледа га Ћуприлић везире, 0824    Па од тала на ноге скочио, 0825    Па он доље на авлију сађе, 0826    Па Ћуприлић Ђерзелеза пита: 0827    „О Алија што је тамо било?” 0828    А вели му Аљо са дората: 0829    „Чујеш мене Ћуприлић везире, 0830    Ја са тобом немам кад говорит, 0831    На пољу су остали сватови, 0832    Баш на пољу мене чекајући, 0833    А теби ће Арап казивати, 0834    Што је доље под Стамболом било.” — 0835    Па се врати Ђерзелез Алија; 0836    Везир узе црног Арапина, 0837    Изведе га горе пред султана. 0838    Пита њега султан из Стамбола: 0839    „Чујеш мене црни Арапине, 0840    Ко је теби уши одрезао?” 0841    „Одрезо их Ђерзелез Алија.” 0842    „Ко ти рече црни Арапине 0843    Да дочекаш од Босне сватове? 0844    Право кажи ко је теби реко, 0845    Ако мени право исказујеш, 0846    Ништа теби учинити не ћу.” 0847    „Мене твоји спремише везири.” 0848    Свакога му по имену каже, 0849    Све је царе везире скупио. 0850    За кога је Арап казивао, 0851    Цар везире под сабљу турио. — 0852    Кад Ђерзелез до сватова дође, 0853    Питају га кићени сватови: 0854    „Отјера ли црног Арапина?” 0855    „Отјеро сам црног Арапина, 0856    Па га дадох Ћуприлић везиру, 0857    Већ ја незнам што ј’ од њега било.” 0858    Отлен оде кита и сватови, 0859    Куд год ишли на Гласинац сишли, 0860    Доведоше лијепу дјевојку, 0861    Оженише Хајдар алај-бега 0862    Милог сина паше са Гласинца, 0863    И лијепу му свадбу проведоше.